Admir Glamočak, Tatjana Šojić, Mediha Musliović, Mehmed Porča, Senad Bašić, Edhem Husić,
Miraj Grbić, Tahir Nikšić, Belma Lizd-Kurt, Aleksandar Seksan, Ermin Sijamija, Izudin Bajrović, Ronaldo Arsovski
Bosna, kao i sve druge zemlje na Balkanu, puna je paradoksa. Jedan od njih koji mi najviše pada u oci je konstantna sociološka i kulturna regresija uprkos svim naporima za “tranzitiranje” u moderna “europska” društva.
Ova regresija se manifestira preko nestajanja srednje klase i pojavljivanja sve jaceg rascjepa izmedu novih bogataša, sive eminencije i sve siromašnije radnicke klase. Vladajuca klasa je preokupirana cuvanjem svoje pozicije na vlasti i svojim bogacenjem, dok se radnicka klasa bori za opstanak bijedno preživljavajuci.
Primitivni socijalni odnosi sve više lice Dikensovom vremenu. Ovaj anahronizam biva još apsurdniji kad se radnickoj klasi negira i sam identitet radnicke klase, prvo zato što ne radi, a i zbog same rijeci “radnicka klasa” koja asocira na socijalisticku prošlost. Klasa na dnu, u ovom slucaju veci dio nacije, ostala je bez mogucnosti da iskaže svoj stav. Oni mogu biti samo nijemi posmatraci svoje nemoci i svog propadanja.
Ovaj osecaj nemoci je to što predstava hoce da sugeriše. Vladajuca elita može uvijek da izmisli novu laž da bi se pravdala pred slijedecim revizorom, a obicni narod je nemocan da promijeni svoj položaj.
Smatram da pozorište može biti savjest društva. Zato sam htio da napravim predstavu koja na najdirektiniji i najtransparentniji nacin može pokazati realnost koju preživljavamo. Izbjegavajuci ustanovljene principe “kostimiranih revizora sa trbušastim gradonacelnikom ...”, sa dramaturgom smo krenuli da osavremenimo materijal i ocistimo ga od svih balasta koji tekst nosi sa sobom i svojom bogatom tradicijom u pozorištima svijeta.
Na ovaj nacin smo prilagodili materijal mojoj koncepciji beskompromisne slike okrutne realnosti. Potrudio sam se da direktnost i jednostavnost postaju teatralno i alegorično.
Za ostvarivanje ove zamisli trebao mi je jedan drugi tip glumaca koje sam, na moju srecu, našao u srednjoj i mladoj generaciji sarajevskog glumišta koji su svojom igrom podržali i razvili predstavu.
Rezervacije karata mogu se izvršiti putem telefona
665-963 i 221-682 ili kupiti na blagajni Narodnog pozorišta u terminima od 09:00h do 12:00h i 16:00h do 19,30h.
