Logički promišljajući o ženskom pismu  u savremenoj poeziji i njegovoj ulozi u književnosti danas, može se zaključiti da je riječ o ženskom glasu koji progovara iz njenog unutarnjeg, često emotivnog svijeta, osjećaja i misli o tijelu, majčinstvu, ispovijedi, priznanju, ljubavi i zaljubljenosti što se prepliću kroz formalne strukture stihova kojima je pjesnička tradicija bogata te omogućuje afirmativnost ovog, ženskog principa u kojem žena piše tijelom, refleksijom emocija iz kojih se niže sve ono što je ONA u svojoj suštini, iskrena, hrabra, ranjiva, otvorena, utjelovljenje Antigone što svjesno kroči u smrt radi ideala ili Helene, ljepotice za čiju ruku se heroji bore i živote gube. Ako se pogleda retrospektivno na poeziju dvadesetog stoljeća, shavtit ćemo da je se razvijala ne samo u poetici već i na svom formalnom planu u čijem su kreiranju učestvovale i žene. Zorica Sentić, svojim stihovima daje veoma vještu grafičku sliku žene kada ih piše, pa neoskudjeva u svojoj nakani da kaže šta je žena u svojoj suštini:

o n a
ona° °ona
o n a
je
žena
žena žena žena
neobična   čudna
luckasta bezumna
krhkalakomislena
utopista smela
nesredjena
žena
nepromišljena
postojanaivarljiva
sanjalica  i    naivna
žena  žena žena žena žena
svaodsloženejednostavnosti
žena          žena
žena          žena
smela        smela
jedna         jedna
že                 že
n                 n
a                  a
!              !
  Obzirom da je autorka svoje stvaralaštvo  počela pisati na francuskom jeziku, grafička struktura žene u njenoj poeziji se i dalje otsvaruje jednako kao i na srpskom jeziku:

e l l e
elle°°elle
e l l e
est
femme
femme femme femme
anormale étrange
cinglée insensée
fragile étourdie
utopiste  osée
désordonnée
femme
inconsciente
fragile  e t forte
solide et chimérique
utopiste    e t    n a i v e
d’une  simplicité  complexe
femme  femme  femme  femme
femme       femme
femme       femme
osée            osée
une              une
fem             fem
m                m
e                  e
!                  !

 Ali I kada želi razotkriti svoje nakane opet progovara kroz zanimljiva grafiča rješenja svojih stihova:

itd 
uzeću
drvo uzeću
zemlju uzeću
boje uzeću
napraviću čuda
bojama svojim
rukama
svojim
srcem
od  zemlje
od  reči
od  srca
od  drveta
od   svega
naslikaću sliku  izvajati telo
napisati knjigu  izgraditi kulu
podići     piramidu
komponovati valcer
izvajaću tebe
ljubavi moja
izgravirati
tvoju kožu
u r e z a t i
tvoje ime
izvajaću
t  v o j  e
podočnjake
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd
itd itd
itd

Forma na francuskom poprima malo drugačiji oblik, ali se ne udaljava previše od prethodnog:

etc
je prendrais du bois
je prendrais de la terre
je prendrais des couleurs
j’en ferais tant de choses
avec des couleurs
avec mes mains
avec mon cour
avec la terre
avec les mots
avec le cour
avec le bois
avec le tout
peindre un tableau sculpter un corps
écrire un livre construire une tour
élever une pyramide
composer une valse
te sculpter
mon amour
graver
ta peau
inciser
ton nom
marquer
tes cernes
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc
etc

Kao čitaocu, ovakvo stihovno oblikovanje se čini kao inovativno udaljavanje od svih uobičajenih formi koje su dosta ustaljene. Zorica Sentić, pored svoje nakane da izrazi svoje misli, čak i formom uspijeva da stvori začudnost, da svoju izražajnost vizualizira kroz grafički prikaz. Pjesme je smjestila pod naziv „Ugasi tišinU“ koji je svjetlost dana ugledao 2005. godine u Beogradu, gdje su se smjestile pjesme koje izgledaju, dišu i prepoznavaju se u svakoj ženi koja dozvoli da kroz tišinu njene pjesme tiho progovore i unesu tračak sebe u njihova emotivna bića.

Semir Avdić by infoBAR.ba
05.11.2007 19:56